Алексей Константинович Толстой.
Перевод стихотворения Я задремал, главу понуря на сербский язык.

Задрем’о сам, поник’о сам главом

Задрем’о сам, поник’о сам главом,
Сад и не знам старих својих сила;
О господе, дај живота, буре —
Моја душа у сан се завила!

Пусти, нека врх мене прохуји
Громом силним твог призива јека,
У прах развеј нерад и стајање,
Спали рђу од покоја мека!

Јесте! пробуђен погледаћу у те,
Чућу ријеч, која мене кара,
Ка’ камен ћу од чекића тешка
Планут’ и ја огњем скритог жара! 

Я задремал, главу понуря

Я задремал, главу понуря,
И прежних сил не узнаю;
Дохни, господь, живящей бурей
На душу сонную мою.

Как глас упрека, надо мною
Свой гром призывный прокати,
И выжги ржавчину покоя,
И прах бездействия смети.

Да вспряну я, тобой подъятый,
И, вняв карающим словам,
Как камень от удара млата,
Огонь таившийся издам!

Последние стихотворения